Тысячи
литературных
произведений на59языках
народов РФ

Русалка

Автор:
Алексей Щенников
Перевод:
Алексей Щенников

Merinoid

— Dedoi, uskod-ik sinä rusalkoihe? küzui kerdan penikaine Ivoi ičeze dedal.

Oli čoma kezapäiv. Hö ištuiba laučal sadus kezapertin taga, tullei puhui puiden ladvoiš, lehtišt šobaiži, alahan-žo oli tün’ i räk. Tišoi-ded ištui sil’mäd saupten i lämbitihe päiväižel.

— Rusalkoihe? tošti prihaine i kacuhti dedan kärpiškoikahaze modho, kudambas ozutihe peitmuhu. Uk avaiži ühten sil’män i kärauzi pän vunukan polhe:

— Ka, sanui hän, minä uskon. A kuspäi mugoine küzund om?

— Eglai lugin mittušt-se kirjutest. Sigä oliba starinad merimehiden polhe, kudambad oliba nähnuded heid.

— A kut sinä iče-se meletad? Oma-k rusalkad todeks?

Prihaine meleti pordon aigad.

— En teda, sanui hän lopuks i pani mustad očkad sil’mihe. — En usko. Kaik nene starinad oma sarnoiden karččed. Ende lugin paksus ”NLO”-kulehtest, siš kaiken kirjutadihe ningomid sanutesid. Tišoi-ded muhoitelihe:

— A ku sanuižin sinei, hän tegi pauzan, — miše minä nägin heid?

— Midä? Ivoi eskai hüpähti.

— Ka-ka, minä nählin rusalkoid. I nece ei ole sarn vai tühj legend. Hö eläba meiden keskes, vaiše ei navedigoi avaita ičeze tošt naturad.

— Tošt naturad? Miš pagižed, dedam?

Uk muhahti völ kerdan. Prihaine ei el’gendand, iloiteli hän vai sanui tot.

— Sinä, Ivoi, luged nacein, miše rusalkad eläba vedes kaiken aigan? No nece om mel’segoituz, kalan händ heil om vaiše öl, päiväl-žo hö näguse kuti veronmugaižed neiččed. Void nägištada üht heišpäi irdal i nikonz ed meleta, miše hän om rusalk. Naku minunke-ki ninga oli...

Tišoi-ded hengähti. Hänen modon kuva vajehtihe, hän muhazi, no sil’mäd mudastuiba — händast sebaziba johtutesed.

— Nece oli lujas amu, tošti hän, — minei oli ühesatoštkümne vot, minä openzimoi tehnikumas i kezaks tulin baboinnoks külähä. Läz meiden küläd oli järv, laps’aigan mö kaikuččen päivän joksendelim sinnä
kül’bmahas.

Sen kerdan minä tulin aigoiš homendesel i murginan jäl’ges pätin kävumaha järvele. Oli lujas räk päiv, kut tämbei-ki, i minä tahtoin vilugata. Järven randal ištui čoma neižne, hän lugi kirjad i ezmäi ei homaičend eskai mindai.

— Tervhen, sanuin i tulin hänennoks.

Neižne lendi pän i muhahti:

— Tervhen.

Hänel oliba vihandad sil’mäd, ruzavad tukad i izod pestrakod modoižel.

Minä ištuimoi hänen sirhe, mö pagižeškanzim. Hän tarinoiči, miše händast kuctas Oks’aks, i miše hän oli tulnu külähä kezaks kuti minä-ki. Mö lodaižim pordon aigad, sid’ minä sanuin, miše oliži čomas kül’ptas. Neižne hökkähti.

Mö mänim järvehe, viluhk vezi vilugoiti. Oks’a ujui lujas hüvin, čuklostui paksus, nagroi i nägui ani ozavaks.

Kül’bendan jäl’ges mö venuim päiväžel i pagižim, a möhemba minä taričin kaimata händast kodihesai.

— Ei tarbiž, sanui Oks’a, minä elän lähen täspäi i mänen iče. Ala ota abidoks, Tišoi, sinä oled hüvä priha i oled minei mel’he. No nügüd’ lähte kodihe, nägemoiš sinunke homen. Tahtoin ištta järvel völ pol’ časud.

— No kus sindai homen löudan? küzuin.

— Tägä. Ku tuled järvennoks, ka möst nägištad minda randal.

Mö prostimoiš, i minä astuin külähä hüviš meliš magukaz holdund südäimes...

Uk katkaiži ičeze starinad i vaikastui. Ivoi kacui hänehe surel melentartusel.

— Midä oli jäl’ges, dedam? Vasttitoiš-ik tö hänenke völ kerdan?

— Ka, mö zavodim nähtas paksus, ani kaikuččen päivän. Konz tuleskelin järvele, neižne oli jo sigä i varasti mindai. Mö kül’bimoiš, kävelim mecadme, čukoimoiš nitul änikoiden keskes...
Olin lujas ozav siloi. Kaik oli kuti sarnas, vaiše üks’ azj tundui minei čudokahaks — Oks’a nikonz ei sanund, kus hän eli. Hän ei tahtoind, miše minä kaimdaižin händast kodihesai, i ei käskend minei jäda hänenke möhäze ehthasai. Päiväine habi zavodi lasktas taivazröunan taga, a neiže oli jo suriš holiš i pakiči mindai lähtta. Anttes vastusid minun küzundoihe Oks’a sanui, miše hänen tat om lujas käred, i ei sa, miše hän nägiži mindai. Minä sanuin, miše el’gendand, hot’ en uskond-ki neiččele täuzin. Rižoin, miše täs oli mitte-se peituz...
— I min-žo sinä tegid, dedam? küzui Ivoi. — Kut ozaižid hänen peitusen?
Tišoi-ded muhoitelihe i siliti ičeze hahkan bardan:

— Kerdan pätin jäda i tarkištelda neidišt peitsijaspäi.
Mö prostimoiš, i minä astuškanzin külähäpäi. No sid’, konz hän ei voind nähta mindai enamba, kändin mecannoks i pördimoi tehutme järvennoks tagaze. Randal kazvoi tihed penzhišt, sigäpäi voin nähta kaiken jädes peitos.  Ezmäi ei olend nimidä čudokast. Oks’a ištui surel kivel vedenno i harjoi ičeze pit’kid hibusid. Hän pajati mittušt-se pajod, lujas opalašti, i minei tundui eskai, miše hän voikab. Pimidui pigai. Hämäras en nägend neiččen modod, no hänen pajo painoi minuhu noidakahašti. Minä en voind kubahtada i aniku uniš kundlin hänen hobedad i laskvad än’t.  A konz päiväine oli kadonu kogonaz, minä čududelusen i varun valdas nägištin, miše Oks’an irdnägo zavodi vajehtadas. Hänen jaugad katoihe somusel, a sid’ ühtištihe i tegihe kalan händaks. Neižne libestui kivelpäi i čuklahti vedehe. Necen-žo momentan hänen pajatandan noiduz hajezi, minä likahtin i äkkid ročkuhtin oksaižel.

Neižne pöl’gästui:

— Ken tägä om?

Hän kacui tarkašti penzhiže.

— Ken tägä om? hänen än’ säraiži. — Pakičen sindai, lähte, ala peitte!

Minä el’genzin, miše išttas penzhiš edemba om hamatomašti. Levenzoitin barbaižed i tulin randannoks.

Nikonz en unohta, mitte varu oli hänen sil’miš, konz hän tundišti mindai...

— Tišoi! heikahti hän nadeimatomuses. — Midä sinä tegid?! Sinei ei sa nähta mindai öl! Ei sa! A voi-voi, mikš ed kundlend mindai?

— Oks’a, tahtoin sanuda midä-se, no hän jatksi.

— Nügüd’ mö em voigoi olda ühtes! Nikonz!

— No mikš?

— Minä olen merinoid. Vai rusalk, kut tö kucut meid tobjimalaz. Meil om käsk — voim eläda ristutuiden keskes i kosketadas mehidenke vaiše päiväl, öks meile tarbiž
pörtas ičemoi ümbrištoho — vedhe. Ei sa, miše ken-se tedištiži meiden peitust. Ku mez’ nägištab meid päiväižen laskman jäl’ges, mö em voigoi olda hänenke enamba.
Ustavzoitand om lujas kova.

— A ku...

— Ik tehta muga, kuti nimidä ei olend, i sinä nimidä ed nägend? neiže muhahti opalašti. — A voi, jose meletad, miše nene kel’dändad pöl’gästoitaba mindai? Ka minä hökkähtaižin sada kaikiš kovembad tavzoitandad, vaiše miše jäda sinunke! Azj om toižes...

— Miš?

— Ku merinoid keskustab käsköd, hänen armaz koleb. Minä särahtin.

— El’gendad-ik nügüd’, mikš en voi jäda sinunke?

Minä kiglaižin päl. Pagišta än’heze ei olend vägid — kündled upehtoitiba mindai...

Tišoi-ded vaikastui i kučkaiži päl. Ivoi oli čududelusiš, hän heiti mustad očkad i kacui dedhaze sur’kuluil sil’mil.

Uk oli vaikti pordon, sid’ sanui:

— Naku muga minä vastsin-ki rusalkad. Om žal’, miše nimidä ei olend siloi, da ei voind olda-ki, ku meletada.

Hän hengähti i sid’ jatksi:

— A ved’ nece oli minun ezmäine armastuz... Hän kärauzihe vunukan polhe i muhahti:

— Nu midä-k, uskod-ik minei?

Prihaine kiglaiži i sanui tozišti:

— Ka, dedam, nügüd’ uskon. Prosti, miše kahtelzimoi ezmäi.

Uk silitahti laskvas händast hibusiš.

— Et-ik tö nähnus Oks’anke konz-ni jäl’ges? küzui prahaine möst.

— Em, nikonz. Päliči vodes augoitihe voin, i minä läksin frontale, a konz pördimoi, ka kaik oli jo toiči. Minä en tuleskelend nikonz järvennoks enamba.

— Om melentartušt, eläb-ik Oks’a sigä tähäsai?

Tišoi-ded muhahti i iški sil’mäl:

— Ken tedab, voib olda kaik... Pidab vaiše uskta penikaižihe čudoihe.

Русалка

 

— Дедушка, ты веришь в русалок? — спросил как-то маленький Ивой у своего деда.

Стоял прекрасный летний день. Они сидели на лавке в саду позади дома, ветер гулял по верхушкам деревьев, шелестела листва, внизу же было тихо и жарко. Старик Тихон сидел, прикрыв глаза, и грелся на солнце.
— В русалок? — повторил мальчик и посмотрел на морщинистое лицо деда, на котором появилась загадочная улыбка.
Старик открыл один глаз и повернул голову к внуку:

— Да, — сказал он, — я верю. А откуда такой вопрос?

— Вчера читал какую-то статью... там были рассказы моряков, которые их видели.

— А ты сам-то как думаешь? Русалки существуют на самом деле?

Мальчик задумался.

— Не знаю... — сказал он наконец и надел очки от солнца. — Не верю. Все эти истории — сказки. Я раньше читал журнал «НЛО», в нём постоянно писали такие рассказы.

Старик Тихон усмехнулся:

— А если я скажу тебе, — он сделал паузу, — что я видел их?

— Что? — Ивой едва не подскочил на месте.

— Да-да, я видел русалок. И это не сказка или глупая легенда. Они живут среди нас, просто не любят раскрывать свою вторую натуру.

— Вторую натуру? О чём ты говоришь, дедушка?

Старик снова улыбнулся. Мальчик не понимал, шутит он или говорит правду.

— Ты, Ивой, считаешь, наверное, что русалки всё время живут в воде? Но это заблуждение, рыбий хвост у них только ночью, днём же они выглядят как обычные девушки. Можешь увидеть одну из них на улице и никогда не подумаешь, что это русалка. Вот и со мной так было...

Старик Тихон вздохнул. Выражение его лица изменилось, он улыбался, но глаза затуманились — на него нахлынули воспоминания.

— Это было очень давно, — продолжал он, — мне было девятнадцать лет, я учился в техникуме и на лето приехал к бабушке в деревню. Возле нашей деревни было озеро, детьми мы каждый день бегали туда купаться. 

В тот раз я приехал рано утром и после завтрака решил прогуляться на озеро. Был очень жаркий день, вот как сегодня, и мне хотелось освежиться. На берегу озера сидела красивая девушка, она читала книгу и сначала даже не заметила меня.
— Привет, — сказал я и подошёл к ней.
Девушка подняла голову и улыбнулась:

— Привет.

У неё были зелёные глаза, рыжие волосы и милые веснушки на лице.

Я сел рядом с ней, мы разговорились. Она рассказала, что её зовут Окся, и что она как и я приехала в деревню на лето. Мы беседовали какое-то время, потом я сказал, что было бы хорошо искупаться. Девушка согласилась. Мы залезли в озеро, прохладная вода освежала. Окся плавала очень хорошо, часто ныряла и казалась совершенно счастливой. После купания мы полежали
на солнышке и поговорили, а позже я предложил проводить её до дома.

— Не нужно, — сказала Окся, — я живу недалеко отсюда и дойду сама. Не обижайся, Тишой, ты хороший парень и нравишься мне. Но сейчас иди домой, увидимся с тобой завтра. Хочу посидеть на озере ещё полчаса.

— Но где найду тебя завтра? — спросил я.

— Здесь. Если придёшь к озеру, то снова увидишь меня на берегу.

Мы простились, и я пошёл в деревню в хорошем настроении и со сладким волнением на сердце...

Старик прервал свой рассказ и замолчал. Ивой глядел на него с большим интересом.

— Что было потом, дедушка? Вы встретились с ней ещё раз?

— Да, мы стали видеться часто, почти каждый день.

Когда я приходил к озеру, девушка уже была там и ждала меня. Мы купались, гуляли по лесу, целовались на лугу среди цветов...

Я был очень счастлив тогда. Всё было словно в сказ-ке, только одна вещь казалась мне странной — Окся никогда не говорила, где она живёт. Она не хотела, чтобы я провожал её до дома, и не позволяла мне оставаться с ней до позднего вечера. Солнце едва начинало опускаться за горизонт, а девушка уже очень нервничала и просила меня уйти. На мои вопросы Окся говорила, что её отец очень строгий, и нельзя, чтобы он меня видел. Я подчинялся, хотя и не верил ей полностью. Чувствовал, что здесь была какая-то тайна...

— И что же ты сделал, дедушка? — спросил Ивой. —
Как разгадал её тайну?

Старик Тихон усмехнулся и огладил свою седую бороду:

— Однажды я решил не уходить, а остаться и понаблюдать за девушкой из укрытия. Мы попрощались, и я зашагал к деревне. Но затем, когда она уже не могла увидеть меня, повернул к лесу и по топинке вернулся назад к озеру. На берегу рос густой кустарник, оттуда я мог видеть всё, оставаясь в укрытии.

Сначала не происходило ничего странного. Окся сидела на большом камне у воды и расчёсывала свои длинные волосы. Она пела какую-то песню, очень грустную, и мне даже казалось, что она плачет.

Быстро темнело. В сумерках я не видел лица девушки, но её песня действовала на меня чарующе. Я не мог пошевелиться и словно во сне слушал её мягкий и нежный голос.

А когда солнце скрылось полностью, я с удивлением и страхом увидел, что облик Окси стал меняться.

Её ноги покрылись чешуёй, а затем соединились и превратились в рыбий хвост. Девушка соскользнула с камня и нырнула в воду. В этот же момент чары от её пени пропали, я пошевелился и случайно хруснул веткой.

Девушка испугалась:
— Кто здесь?
Она всматривалась в кусты.
— Кто здесь? — её голос дрожал. — Умоляю тебя,
выйди, не прячься!

Я понял, что сидеть в кустах дальше бессмысленно.

Раздвинул ветки и подошёл к берегу. Никогда не забуду, какой ужас был в её глазах, когда узнала меня...
— Тишой! — воскликнула она в отчаянии. — Что ты наделал?! Тебе нельзя видеть меня ночью! Нельзя!
А вой-вой, почему ты не послушался меня?
— Окся... — я хотел что-то сказать, но она продолжала.
— Теперь мы не сможем быть вместе! Никогда!
— Но почему?

— Я морская фея. Или русалка, как вы обычно зовёте нас. И у нас есть закон — мы можем жить среди людей и общаться с мужчинами только днём, на ночь нам надо возвращаться в свою среду — в воду. Нельзя, чтобы кто-то узнал нашу тайну. Если человек увидит нас после захода солнца, мы больше не можем быть с ним. Наказание очень суровое.

— А если...

— Не подчиниться? — девушка грустно улыбнулась. — А вой, неужели ты думаешь, что меня пугают эти запреты? Я бы согласилась принять самое суровое наказание, лишь бы остаться с тобой! Дело в другом...

— В чём?

— Если русалка нарушит закон, её любимый умрёт.

Я вздрогнул.

— Понимаешь теперь, почему я не могу остаться с тобой?

Я кивнул. Говорить не было сил — слёзы душили меня...

Старик Тихон умолк и покачал головой. Ивой был поражён, он снял солнечные очки и смотрел на своего деда огромными глазами. Старик помолчал какое-то время, потом сказал:

— Вот так я и повстречал русалку. Жаль, что тогда ничего не вышло, да и не могло выйти, если подумать.

Он вздохнул, а затем добавил:

— А ведь это была моя первая любовь...

Он повернулся к внуку и улыбнулся:

— Ну что, веришь мне?

Мальчик кивнул и серьёзно сказал:

— Да, дедушка, теперь верю. Прости, что сомневался раньше.

Старик ласково потрепал его по голове.

— И вы потом никогда не виделись с Оксей? — снова спросил мальчик.

— Нет, никогда. Через год началась война, и я ушёл на фронт, а когда вернулся, всё уже было по-другому.

Я больше никогда не ходил к озеру.

— Интересно, живёт ли там Окся до сих пор?

Старик Тихон улыбнулся и подмигнул:

— Кто знает, всё может быть... Нужно только верить в маленькие чудеса.

Рейтинг@Mail.ru