Тысячи
литературных
произведений на59языках
народов РФ

Лукьян и Кирьян

Автор:
Георгий Цветков
Перевод:
Георгий Цветков

Lukian taj Kirian

 

                                       Skirisardo kaj o virtuosno gitaristo Ivan Lukianovich Portanenko

 

Dulmut, inke angla Revoljucija 1917, Russka Roma aj Servi biknenas aj paruvnas le grasten pe grastenge bazara, kade vi kereškedinas. Von nirinas vi po kodo, ke but manuš č’atjarnas mišto ande gras, aj žutinas lenge te kinen len.

 

*      *      *

Ando kado foro savatone aj kurke sas grastengo bazari. Vari-sar ando ek savato, anda bango katar e vrama kheroro, kaj po kesebo tordjolas šukar melaxni šej, das avri o Lukián. Lukián uradas po šero kolopo aj gelas karing o bazari. Vov žalas phare gindosa: love naj, aj vov či žanelas so te kerel maj dur. Bizijala sas feri po bazari: kote vov sas sar o mašo ando paji, na iva žalas hira, ke vov sas butžanglo ande gras.

Leske gindura ašjades gažo: kado sas o Kirián.

— Či phenesa kaj o bazari, ke mardilem pa drom.

— Savo bazari? — č’ atjardas o Lukián.

— Kaj le grasten biknen.

Sigo atjardas če buti aj phendas:

— Adjes naj le grastengo bazari, vov tehara avla.

— Sar tehara? Aj so te kerav? — das-pe gindo Kirián.

— Alom te trubuj tu gras — arakh le Lekianos, kaj pe Zeleno ulica traij.

O Rom gelas-tar, aj o Kirián kade vi ašilas maškar o drom aj či žanlas, so te kerel maj dur. Na but vrama vov phirlas pa foro ži pun či arakhlas o kher pe Zeleno ulica. Po agor vov pašilas kaj o cino kher aj mardas ando vudar.

Sikadilas melaxni šej:

— So kames, manuša?

— Man trubuj o Lukian, pa gras kamos te pušav.

— Nakh ando kher, — rynžajas e šej.

Kirián nakhlas ando na barvalo alom užo kher, aj dikhlas pinžarde manušes, savo bišadas les kate.

— Vi tu san kate! Sar mišto. Aj kaj o gazda?

— Me vi sim kate gazda.

Kaj o Kiriáno šudrilas andral: na iva phennas leske ando gav te lel-pe sama. Aj vi o gazda melaxno, vi e šej… «Fajma kaj e Ciganura pelem?» — avilas o gindo.

— Élja, — akhardas o gazda, — kide pe mesalja aj de kindevo taj o sapuj, dikhes, o manuš pa drom.

— Na, na — lažajlas o gostjo, me pe’k minutka, feri pa gras kamos te pušav.

— Soj tusa? Gostjo ando kher katar o Del, — phendas o gazda.

E šej andas o kindevo, aj o Kirián gelas te thovel peske vas. Pe mesalja sas šutino sa, so ašilas inke ando kher, aj vi glaža ritija, line užule. O gazda akhardas le gažes pala mesalja, boldas-pe karing e Devleske kipura, šutas pe peste trušula. O Lukián dikhlas, ke o gazda, savo mezij po Cigano, patjal ando Del, aj čendešisajlas ek-cera. Kana pile taj xale so das o Del, o gazda las te vorbij pa gras:

— Te arakhes laše grastes — naj kenjevo, aj vi pherdo čor krujal! — o Kirián azbadas o than kaj pašljonas ando brek le love.

— Alom tu, — rinžajas aj las vorbi maj dur o gazda, — pelan pe kasave manušeste, kaj tuke trubuj.

— Mange te kindemas lašo grastes, — žuvindisajlas o gostjo, — aj me… sar kado phenel-pe… potino tuke!

— Mištoj, ratjar mande aj tehara žas po bazari.

Katar o gindo ke trubuj te ratjarel kaj e Rom, kaj o Kirián dukhajas ando per, alom vov gindisardas ke na mišto te žal lovenca ande rat pa na pinžardo foro. «Maj fider ašav» — atjardas vov.

Ži kaj e dopaš rati Kirián či phandavlas peske jakha — ando šero avnas sa nasul gindura, alom e pili ritija sa ek sovljardas les.

Kana desajlas, o gazda ušadas les.

— Čores sutan po nevo than? Aj vi pala love darasas?

— Sas kado gindo, — lažajlas o Kirián.

— Mišto, aven! — Lukián uradas o kolopo aj gelas karing o vudar. Pala leste šidjardas vi o Kirián.

— Šun, — las te phenel dromesa Likián, — te atjares ande grasp e ekhate phares, kado del-pe vramasa. Anglunimastar dikh bi-šidjarako. Te čalilas tut o gras — na sikav kado, ke vazden e timin. Manuš kate bendjale. Pe lezna gras na šude-tu: došasa von, aj le lašen me kereškodij.

Soske sas ande kody vrama le bazara! Alom o grastengo bazari sas maj baro ando foro.

«Kati gras! — Mucisajlas ande peste o Kirián, — šargi, parne, kale, sury ande phaba — sar šaj alos? Aj vi po dikhipe sa saste taj šukar! Avla so avla! — šutas pe peste trušul, — mek o Cigano aloj so trubuj!» Leske aba gibzijas, sar vav aresel po šukar gras, aj leski romni le šavorenca, aj švi sa o gav, ažutjaren les.

Lesko gindo ašadas terno melaxno Rom:

— Manuša, kin grastes! Dikh, savo prastamari: lungo kor, cino šero, kerado sar ,’ro, aj le jakha, dikh — sar čerhaja. Punre sane, zurale, na gras, aj e balval!

— Čak kerdas o Del kasavo šukaripe! — či inkerdilas o Kirián. —Te kindamas?

— Tu kon san, gusáro? — ašjades les o Lukián. — Tuke sostar gras trubuj? Aj vi phurdino.

— Sar kado — phurdino? — pušlas o Kirián.

— Dopash versto nashel aj murdajvel, aj vi e love xasajven. Atjardan, gusarona?

— Aj mezij — čirikli, po dikhipe šukar! — lažaimasa xarunglas o šero Kirián.

— Tu maj fider intja dikh! Dikhes — le xoraxaja kereškodin.

— Dikhen — savo gras! — ašarlas šargones o bikinitori, — sar anda sastri kerdo, bagatiricko gras!

— Kam kinen les, — kirilas o Kirián.

— Na šidjar! Dikhes — e dand dikhen. Kado angluno pašipe. Sigo žan-tar, kavre grasten te dikhen, kotar boldena-pe palpalete maren tele e timin. Feri von žan-tar — ame pašuvas. Pa na but vrama le xoraxaja čačes durajle.

— Lašo gras, — phendas o Lukián kaj o bikinitori.

— Taj či dikhes, če zor ando gras? Acnfh ande duj vurdona — cirdel, — rynžajas o gazda.

O Lukián dikhlas mišto krujal le šargone grastes, šutas vas pe xolka:

— Phenes, duj vurdona šaj cirdel?

— Korkoro dykhes: bagatiri, — boldelas le mustaca o gazda le grastesko.

O Lukián cinjardas bendjales e jakha, pašilas kaj o bikinitori aj vari-so phendas leske po kan. Le gažes sar kana rondito maladas, vov xasarde mujesa dikhelas po Lukián, kotar po gras. Kaj das-pe lesko phutjaripe? Vov khóslas jekvarsa kindo čikat. O Kirián mucisajlas, vov díkhlas pe lende aj č’ atjarlas so kerdjol.

O Lukián ingerdas le Kirianos pe rig:

— Lesa pala biš taj panč rubli? — E love ande kodi vrama nas cine.

— Ek-cera kuč, te mardanas tele, — xarunglas e koponja Kirián.

— Mišto, an biš — vorbij-ma.

O Lukián pašilas kaj bikinitori, šjutas ando lesko vas dešu-panč, las palo ašvar e khures aj andas les kaj o lošalo Kirián.

— Lošalo san? Mištoj! Aš Devlesa, kam inke dikhas-ame!

— Nfis tuke, kamav te naisarav tut, — šutas o vas ande pusuti o Kirián.

— Torduv, manuša, či trubuj, me pesko nirija te trubuja.

«Udi si pe luma laše manuš!» — gindyjas o Kirián kana díkhlas sar žal-tar o Lukián. Vov ginadas e love so ašile les, gelas te kinel vurdon aj vi o sersamo. Kana kindas sa, kamlas te astarel le šargones te tradel-tar khere ži pun či ratilas.

Aj kate vi kizdisailas… E grastes sar kana parude! Vov šudelas-pe katar o vurdon sar beng katar o trušul, vaj tordjolas pe palune punre, kotar kámlas te malavel e neve gazdes petalenca… Maj jek časo xálas kino Kirián — naštik astarlas nasul khures. Vov phirlas krujal o gras aj kušlas les, o bazari, aj vi le njamon kon bišade les pe kadi katorga. Kana khinilas avri, kamlas te šitjarel le šargones: phaglas thuli raik aj las te marel pa gras.

Gažje kon tordjonas paše astarde anda gras:

— Anda so e grastes kinozis? Či tradela vov.

— Sar či tradela? — xasardas-pe o Kirián.

— O gras lašo, alom naj astarimasko, atjares? Naj šitjardo kaj o vurdon!

— Sar naj šitjardo?! Les inke vi te šitjarav trubuj? — xutildas-pe pala šero o Kirián.

— Bikin o vurdon vaj paruv le grastes, — phende le manuš.

«Sar te paruvav? Bazari načilas! So, me inke kurko te traij pe kado vurdon, ži kaj o kaver bazari?! Trubuj kade te maladjol! Naj langalo, naj phurdino — aj sa ek či tradel. Trubujas kade — kindem grastes saves trubuj te šitjares o vurdon te cirdel! Phen vari-kaske — či patjana!»

O djes aba načolas. Po šušo bazaricko pljaco béšlas po vurdon o Kirián aj xutílas-pe šerestar. Po di leste sas čorivanes, aj leske či kámlas-pe te žal khere. «Mandar intrego gav asala!» — gindijas vov. «Naj sa ek aba! Udi traijas mange — na, gras trubusardas ma!»

Armajenca Kirián šutas sersamo po phiko, xutildas ašvarestar nasul khures, ašadas o vurdon po bazari aj gelas karing pesko gav.

 

Лукьян и Кирьян

                                           Посвящается виртуозу-гитаристу Ивану Лукьяновичу Портаненко

В прежние, еще дореволюционные времена русские цыгане и сэрвы зарабатывали продажей и меной лошадей на конных базарах. Зарабатывали и на посредничестве, помогая покупать лошадей, поскольку многие крестьяне плохо в них разбирались.

 

*       *       *

В этом городке по субботам и воскресеньям проводились конные базары, так вот, как-то в одну из суббот из покосившейся от времени хатки, на пороге которой стояла красивая смуглая девушка, вышел Лукьян. Натянув шляпу, он зашагал в сторону базара. Лукьяна одолевали нелегкие мысли: деньги кончились, и он не знал, что ему делать дальше. Единственной надеждой был базар: там он чувствовал себя как рыба в воде, недаром Лукьян слыл большим знатоком лошадей.

Его раздумья прервал прохожий: это был Кирьян.

— Не подскажешь, мил человек, где базар, а то я совсем заплутал.

— Какой базар? — не понял Лукьян.

— Где лошадей продают.

Быстро сообразив, в чем дело, он ответил:

— Сегодня нет конного базара, он завтра будет.

— Как завтра? А что же делать? — задумался Кирьян.

— Если тебе нужны кони, найди Лукьяна, что на Зеленой улице живет.

Цыган ушел, а прохожий так и остался посреди дороги, не зная, что предпринять… Некоторое время он бродил по городу в поисках улицы Зеленой. Наконец подошел к маленькой хатке и постучал в дверь.

На стук вышла смуглянка:

— Дядь, вы чего хотели?

— Мне бы Лукьяна, я насчет лошадей.

— Проходите, — улыбнулась дивчина.

Зайдя в небогатую, но чисто убранную хату, Кирьян увидел человека, пославшего его сюда.

— И вы тут! Вот хорошо. А где хозяин?

— А я и есть здесь хозяин.

У Кирьяна похолодело внутри: не зря предупреждали его сельчане, чтобы был осторожнее. Да и хозяин подозрительно смуглый, и девушка… «Не к цыганам ли я попал?» — мелькнула мысль.

— Эля, — позвал девушку хозяин, — собери на стол и дай гостю рушник и мыло, видишь, человек с дороги.

— Нет-нет, — замялся гость, — я это, на минутку, только насчет лошадей узнать.

— Ну что ты?! Гость в хате от Бога, — возразил хозяин.

Девушка принесла полотенце, и Кирьян пошел мыть руки. На стол было поставлено все, что еще оставалось в хате, и бутылка водки, взятая по этому случаю в долг. Пригласив гостя к столу, хозяин обернулся к иконам, перекрестился. То, что похожий на цыгана хозяин перекрестился, немного успокоило Кирьяна. Когда они выпили и закусили чем Бог послал, хозяин завел разговор о лошадях:

— Купить доброго коня не так легко, да и сколько вокруг жулья!

Кирьян проверил, на месте ли деньги.

— Но ты, — улыбаясь, продолжал хозяин, — попал к нужному человеку.

— Мне бы хорошего коня, — оживился гость, — я бы тебя… как это… отблагодарил!

— Ну ладно, переночуй у меня, а завтра на базар.

При мысли о ночлеге у цыган у Кирьяна все свело внутри, но выходить с деньгами ночью, да еще в незнакомом городе, казалось опасным. «Лучше останусь», — решил он.

До полуночи Кирьян не мог сомкнуть глаз: в голову лезли всякие тревожные мысли, но выпитая водка сделала свое дело, и он уснул.

Когда рассвело, хозяин разбудил его.

— Ну что, плохо спалось на новом месте? Да и за деньги переживал?

— Был такой грех, — смутившись, ответил гость.

— Ладно, пошли! — Натянув шляпу, Лукьян пошел к двери. За ним заторопился и Кирьян.

— Значит, так, — наставлял по дороге Лукьян, — понятие в лошадях — наука сложная, сразу не дается. Сначала не спеша присмотрись. Если лошадь по нраву — виду не показывай, а то цену заломят. Народ здесь ушлый. На дешевых коней не зарься: с подвохом они, а хороших я торговать стану.

Базары в те времена были удивительные! Но самый большой базар в городе был конный. «Экая пропасть лошадей, — удивился Кирьян, — гнедые, белые, вороные, буланые, серые в яблоках — и как же тут выбрать можно? На вид все ладные и красивые! Будь что будет!» Перекрестившись, Кирьян решил полностью положиться на Лукьяна. Ему уже виделось, как он приедет на красивом коне и его встречают жена и дети, а может — и все село.

Его мечтания прервал молодой смуглый цыган:

— Купи, дядь, лошадь! Смотри, какой скакун: шея как у лебедя, голова маленькая, корпус как лодочка, а глаза, посмотри, — звезды. Ноги тонкие, крепкие, не конь — ветер!

— И создал же бог такую красоту! — вырвалось у Кирьяна. — Может, сторгуемся?

— Ты что, гусар? — остановил его Лукьян. — Тебе для чего лошадь нужна? Да и с запалом она.

— Это что же за запал такой? — спросил Кирьян.

— Полверсты пробежит — и хана коню, ну и деньгам тоже. Уразумел, гусар?

— А с виду птица, красавец! — сконфуженно почесал затылок незадачливый покупатель.

— Ты лучше туда посмотри! Видишь — татары торгуются.

— Вы посмотрите, какой конь! — нахваливал хозяин гнедого. — Словно из железа выкован, просто богатырский конь!

— Ох, заберут, — засуетился Кирьян.

— Не торопись! Видишь — зубы смотрят. Значит, первый заход. Скоро уйдут для виду других коней посмотреть, потом вернутся цену сбивать. Сейчас отойдут — мы подойдем.

Через несколько минут татары действительно отошли.

— Хороший конь, — обратился к продавцу Лукьян.

— Не видно разве, какая сила в коне? Хоть две телеги запрягай, повезет, — улыбнулся хозяин.

Лукьян, обойдя гнедого со всех сторон, похлопал его по холке:

— Так, говоришь, две телеги повезет?

— Сам видишь, конь богатырский, — крутил усы хозяин коня.

Хитро прищурив глаза, Лукьян подошел к продавцу и что-то шепнул ему на ухо. Того словно молнией ударило, он растерянно смотрел то на Лукьяна, то на лошадь. Куда делась его напыщенность? Его словно окатили водой; он вытирал враз вспотевшее лицо. Кирьян, не понимая, что происходит, удивленно смотрел на обоих.

Лукьян отвел Кирьяна в сторону:

— Будешь брать за двадцать пять? — Деньги по тем временам немалые.

— Дороговато, сбить бы немного, — почесал затылок Кирьян.

— Ладно, давай двадцать — сторгую.

Подойдя к хозяину, Лукьян сунул ему в руки пятнадцать рублей, взял за повод коня и подвел к довольному Кирьяну.

— Доволен? Ну и добре! Ну с Богом, может, еще свидимся!

— Спасибо, хочу отблагодарить тебя, — полез в карман Кирьян.

— Погоди, не нужно, свое я всегда заработаю.

«Бывают же такие добрые люди!» — думал вслед уходящему Лукьяну Кирьян. Подсчитав оставшиеся деньги, отправился за телегой и упряжью. Все купив, решил запрячь гнедого, чтобы засветло выехать домой.

Тут и началось… Коня словно подменили! Он шарахался от телеги, как черт от ладана, то вставал на дыбы, то пытался лягнуть нового хозяина. Целый час бился Кирьян — и не смог запрячь норовистого жеребца. Ходил вокруг коня, ругая его, базар и своих родственников, пославших его на эту каторгу. Окончательно выбившись из сил, он решил проучить гнедого: сломав прут потолще, начал щедро охаживать его по крутым бокам.

Рядом стоявшие мужики вступились:

— Зачем коня мучаешь? Не пойдет он.

— Как не пойдет? — растерялся Кирьян.

— Хороший конь, но не упряжной, понимаешь? Не приучен к телеге.

— Как не приучен? Его еще учить надо? — схватился за голову Кирьян.

— Продай телегу или поменяй коня, — посоветовали мужики.

«Как поменять? Базар закончился! Что же, мне тут на телеге жить неделю до следующего базара?! Что за напасть такая! Не хромой, без запалу — и все равно не идет. Надо же — купил лошадь, которую нужно учить телегу таскать. Скажи кому — не поверят».

День клонился к закату. На опустевшей базарной площади сидел на телеге Кирьян, обхватив голову руками. На душе у него было скверно, и совсем не хотелось возвращаться домой. «Надо мной все село смеяться будет, — думал он. — Будь что будет, не все равно теперь! Жил себе спокойно — нет, лошадь нужна стала!»

Проклиная все на свете, Кирьян взвалил на плечи упряжь, схватил за повод ненавистного гнедого и, оставив телегу на базарной площади, зашагал в сторону родного села.

Рейтинг@Mail.ru