Тысячи
литературных
произведений на59языках
народов РФ

Весна пришла

Автор:
Алексей Щенников
Перевод:
Алексей Щенников

Keväz’ tuli

 

— Kärimed heittas pigai.

— Midä-k?

— Kärimid heittas pigai, sanun, keväz’ tuli.

— A, nu ka...

Sergei pipkutaškanzi. Mö seižuim miččen-se vižžiruižen pertin pordazkeskustal, mitte oli lidnan röunal, joim olut i pagižim ičemoi azjoiš. Mujui žardüd razval kartohkale, muzik raigoi ülähäižen žirun fateraspäi.

Minä avaižin iknan. Stökul oli haugenu i miččiš-se läipiš, kuti sül’gendaspäi. Vauged ram avaižihe vaiše toižes rohkaidusespäi. Pertin ezižehe rindataden, irdaline il’m näguihe lujas vereseks i kebnaks — mugoižen se oleskeleb vaiše kevädel. Hengin täudel rindhal. Nägo iknan taga oli tuskaline: redukaz muretud te, lumi teveriš, rivi pirtud avtotanhid, sil’mäline rujobak, värištudud sarai i vähäižel edemba kuverz’-se barakoid hahkoiš kirpičuišpäi.

— Kundle-ške, a mitte päiv tämbei om?

— Keväz’kun ezmäine päiv. — Sergei sül’gi. — Saupta ikun, puhub.

— Midä sinä, ka om hüvä ved’.

Minä šeižuin iknanno völ pordoižen, sid’ saupsin.

— Ka midä kärimiden polhe sanuid? Sergei pudišti pipktuhkad ikunpölusele.

— Heittas pigai — keväz’ om!

Mö seižuim völ viž minutad. Sid’ Sergei sambuti pipkun i pani joudjan bankan lavale seinäd vaste.

— Mängam.

Mö laskimoiš pordhidme orgho, minä rehkin rauduksen, miččel ei radand domofon, i naku jo maged keväz’il’m humalzdoiti mindai i punotaškanzi pän.

— Sä om huba, Sergei lajihe, konz ani ei libestund jäkorel, mitte oli pudoted märgal lumudel. — En navedi kevät.

Minä muhahtin ičeksain. Londuz päzuškanzi kärimišpäi — lumi sulaškanzi jo.

Весна пришла

 

— Скоро снимут бинты.

— Что?

— Бинты снимут скоро, говорю, — весна пришла.

— А, ну да...

Сергей закурил. Мы стояли на лестничной площадке в парадной какой-то пятиэтажки на окраине города, пили пиво и говорили о чём-то о своём. Пахло жареной картошкой на жиру, из квартиры на верхнем этаже звучала музыка.

Я открыл окно. Стекло было треснувшим и в каких-то разводах, словно от плевка, белая рама поддалась только со второй попытки. По сравнению с затхлой парадной воздух улицы казался особенно свежим и лёгким — таким он бывает только весной. Я дышал полной грудью.

Вид за окном был довольно унылым — грязная разбитая дорога, снег по обочинам, ряд разрисованных гаражей, переполненный мусорный бак, покосившийся сарай и чуть дальше несколько бараков из серого кирпича.

— Слушай, а сегодня какое число?

— Первое марта. — Сергей плюнул. — Закрой, дует.

— Да ладно, хорошо ведь.

Я постоял у окна ещё какое-то время, потом прикрыл.

— Так а что ты там говорил насчёт бинтов? — Сергей стряхнул пепел на подоконник.

— Снимут скоро — весна!

Мы постояли ещё минут пять. Потом Сергей затушил окурок и поставил пустую банку на пол у стены.

— Пошли.

Мы спустились вниз, я толкнул железную с неработающим домофоном дверь, и вот уже сладкий весен-
ний воздух пьянил меня и кружил голову.

— Паршивая погода, — Сергей выругался, едва не поскользнувшись на корке льда, чуть припорошенной мокрым снегом. — Ненавижу весну.

Я улыбнулся про себя. Природа освобождалась от бинтов — снег уже таял.

Рейтинг@Mail.ru